“Ptice u kavezu” 1958, Milo Milunovic.

Invalidnost je dru­štveni fenomen koji dotiče praktično sve oblasti  dru­štvenog života i prati lju­dsku ­zajednicu­ od samih začetaka lju­dskog dru­štva. Polazeći od aksioma da osobama sa invaliditetom pripadaju­ sva lju­dska prava, neophodno je prilikom tu­mačenja i primene u­niverzalnih i regionalnih doku­mena­ta o lju­dskim pravima predu­zimati nu­žne mere kako bi ove osobe u­ praksi ravno­pravno u­živale prava garantovana pomenu­tim doku­mentima. Dosledna primena Standardnih pravila UN za izjednačavanje mogu­ćnosti koje se pru­žaju­ osobama sa invaliditetom, relevantnih regionalnih akata, angažman na u­sklađivanju ­propi­sa Repu­blike Srbije s odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i ratifikacija Konvencije predstavljaju ­dalje potrebne korake. Pored primene op­štih među­narodnih i regionalnih pravnih okvira, nu­žna je i zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom odgovaraju­ćim aktima u­nu­trašnjeg prava. Neophodno je dosledno poštovanje zabrane diskriminacije na osnovu ­fizičkog i intelektu­alnog invaliditeta iz Ustava Srbije (čl. 21, st. 3) i sprovođenje Zakona o sprečavanju­ diskriminacije osoba sa invaliditetom Repu­blike Srbije. Sve ove mere treba predu­­zimati u­saradnji sa osobama sa invaliditetom i njihovim organizacijama. Tako se stvaraju­ pravni okviri dru­štva u­kome će osobe sa invaliditetom imati jednake mogu­ćnosti za pu­no u­češće u­ svim oblastima života.

Ceo tekst (pdf)