Autor teksta bavi se pojmom čišćenja u teoriji i političkoj praksi boljševičke partije i Sovjetskog Saveza. Analizira Lenjinovo shvatanje partijske čistke i uloge koje je čišćenje imalo kako u održavanju partijske kohezije, tako i u učvršćivanju sovjetske vlasti. Dinamiku „unutrašnjih“ i „spoljnih“ čistki lenjinskog perioda autor poredi sa radikalizacijom ove prakse u Staljinovoj epohi i njenom transformacijom u metod političkog upravljanja i društvenog inženjeringa. U tekstu se ukazu je na posledice nastale izvozom ovog koncepta u ostale komunističke partije posredstvom Kominterne, a posebno se razmatra recepcija i primena čistke u Komunističkoj partiji Jugoslavije.

Ceo tekst (pdf)