Autor pokazuje kako je Komunistička partija upotrebila najuglednije naučne ustanove u Srbiji za deifikaciju Josipa Broza Tita. U prvom delu teksta autor govori o tome kako je Srpska akademija nauka i umetnosti pretvorena u režimsku ustanovu, ubacivanjem režimu odanih naučnika i pridobijanjem i zastrašivanjem starih članova. Nakon takve “reorganizacije”, Tito je proglašen najvećim državnikom i vojnim strategom i primljen za njenog prvog počasnog člana. Drugi deo govori o ulozi Beogradskog univerziteta u deifikaciji diktatora. Univerzitet ga je, povodom 80. rođendana, najpre proglasio počasnim doktorom, s obrazloženjem da je tvorac “novog tipa civilizacije”. Nekoliko godina kasnije, Centar visokih vojnih škola ga je, uz ceremoniju, proglasio doktorom vojnih nauka, iako nije napisao doktorski rad niti ga je odbranio. Pored tih formalnih priznanja, te ugledne naučne ustanove su tokom celog diktatorovog života gradile njegov kult i snose deo odgovornosti za njegovu deifikaciju.

Ceo tekst (pdf)